Nužni nasledni deo predstavlja deo zaostavštine kojim ostavilac nije mogao raspolagati a koji pripada određenom krugu srodnika i supružniku. Ovaj institut pre svega ima za cilj da zaštiti egzistencijalne interese najuže porodice i spreči ostavioca da testamentom ili poklonima za života raspolaže celokupnom imovinom u korist trećih lica ili određenih srodnika, odnosno supružnika.
Ko su nužni naslednici?
Nužni naslednici su ona lica koja su po zakonu pozvana na nasleđe i ulaze u krug sledećih srodnika:
- Potomci i usvojenici (deca, unuci, praunuci ukoliko bi po zakonu bili pozvani na nasleđe)
- Bračni drug ostavioca
- Roditelji ostavioca
- Braća, sestre, babe, dede i ostali preci samo ukoliko su trajno nesposobni za rad i nemaju nužnih sredstava za život
Dakle, ovo znači da će povredu prava na nužni nasledni deo moći da istaknu samo oni potomci i preci ukoliko bi bili proglašeni zakonskim naslednicima da nije bilo testamenta.
Koliki je nužni deo?
Veličina nužnog dela zavisi od stepena srodstva sa ostaviocem:
- Potomci ostavioca, supružnik i usvojenici imaju pravo na polovinu onog dela koji bi im pripao po zakonu
- Ostali nužni naslednici imaju pravo na jednu trećinu onoga što bi im pripalo po zakonu
Na primer, ukoliko bi ostavilac imao dvoje dece i supružnika, oni bi po zakonu trebalo da naslede svaki po 1/3 zaostavštine. Ako bi ostavilac ostavio testament u kom bi drugačije raspodelio zaostavštinu nužni nasledni deo koji bi morao dobiti svako od njih iznosi 1/6 obračunske vrednosti zaostavštine. To znači da, na primer, ako jedno dete ne dobije putem testamenta, poklona za života ili iz imovine koja nije obuhvaćena testamentom 1/6 obračunske vrednosti zaostavštine, smatra se da je povređeno njegovo pravo na nužni nasledni deo.
Kako se izračunava osnovica za obračun nužnog dela?
Ono što bih istakla jeste da je važno da nužni naslednici imaju u vidu da osnovicu za obračun nužnog naslednog dela ne čini samo imovina koju je ostavilac imao u trenutku smrti. U tzv. obračunsku vrednost zaostavštine pored imovine koju je imao u trenutku smrti ulaze i svi pokloni koje je ostavilac za života ma na koji način učinio nekom od zakonskih naslednika nezavisno od toga kom naslednom redu pripadaju i da li mogu ili hoće da naslede, kao i pokloni koje je učinio trećim licima u poslednjoj godini života umanjeni za iznos ostaviočevih dugova i troškova njegove sahrane.
Ukoliko bi uzeli gornji primer, nužni nasledni deo deteta bi bio povređen ukoliko ono ne bi dobilo ništa za života ostavioca niti nakon njegove smrti ili ako bi imovina koja je dobilo bila manja od 1/6 obračunske zaostavštine.
Kako se ostvaruje pravo na nužni nasledni deo?
Povredu prava na nužni nasledni deo trebalo bi istaći u ostavinskom postupku, po pravilu u svojoj nasledničkoj izjavi. Dakle, o pravu na nužni nasledni deo sud ili javni beležnik ne vodi računa po službenoj dužnosti već nužni naslednik mora sam istaći tu činjenicu. Da li će pravo na nužni nasledni deo ostvariti u ostavinskom postupku ili će ga Sud ili javni beležnik uputiti na parnicu zavisi od toga kakav će stav imati drugi zakonski i/ili testamentarni naslednici.
Bitno je naglasiti da pravo na nužni nasledni deo zastareva i ne može se zahtevati nakon proteka tri godine od dana smrti ostavioca odnosno u slučaju testamenta, tri godine od dana proglašenja testamenta.
Da li ugovorom o doživotnom izdržavanju može biti povređeno pravo na nužni nasledni deo?
Imovina koja nakon smrti pripadne davaocu izdržavanja ne ulazi u obračunsku vrednost zaostavštine i iz nje se ne može namiriti nužni nasledni deo nužnog naslednika. Ugovor o doživotnom izdržavanju je teretan ugovor, a ne dobročin pravni posao, odnosno u pitanju je ugovor koji stvara obavezu za davaoca izdržavanja i imovina koju davalac izdržavanja stekne nakon smrti ostavioca predstavlja naknadu za dato izdržavanje, a ne poklon.
Da li nužni naslednik može biti lišen ovog prava?
Ostavilac može, pod strogo određenim uslovima, isključiti nužnog naslednika potpuno ili delimično iz nasleđa ako je naslednik teško povredio neku zakonsku ili moralnu obavezu prema ostaviocu, izvršio krivično delo protiv njega ili njegovih bližnjih ili vodio neuredan i nepošten život. Ovakva odredba mora biti izričito navedena i obrazložena u testamentu jer je isključeni naslednik može osporavati sudskim putem.
Takođe, nužni naslednik može biti lišen nužnog dela u korist njegove maloletne dece ukoliko je prezadužen ili rasipnik. I ova odredba mora biti u istoj formi u kojoj se sačinjava testament i mora biti obrazložena jer može biti osporavana.
Kako vam advokat može pomoći?
Advokat vam može pomoći u svim fazama naslednopravnih postupaka. Preporučljivo je da se klijenti jave advokatu već kod sačinjavanja testamenta ili ugovora o poklonu kako bi se izbegle eventualne greške i propusti koje nakon smrti ostavioca više nije moguće otkloniti.
Imajući u vidu da pogrešna procena i propuštanje rokova mogu dovesti do trajnog gubitka prava smatram da je važno da se klijenti pravovremeno obrate advokatu radi dobijanja pravnog saveta i eventualnog zastupanja. U tom smislu advokat vam može pomoći u tumačenju testamenta, analizi učinjenih poklona za života kao i da vas zastupa u postupku pred sudom i javnim beležnikom.